Међународни дан деце оболеле од рака је установљен 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака. Од тада се обележава у више од 100 земаља широм света. У Србији је овај датум постао део националног Календара јавног здравља 2013. године, на иницијативу удружења родитеља деце оболеле од рака и уз подршку Министарства здравља.
Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света и водећи је узрок смрти деце и адолесцената узраста од 0 до 19 година. Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака су прошле године, започеле трогодишњу кампању за период 2024–2026. година у циљу превазилажења изазова и смањењу неједнакости са којима се суочавају деца оболела од рака и њихове породице.
Ове године пажња целокупне јавности, стручне и опште, биће усмерена ка интервенцијама које се односе на побољшање третмана, неге, квалитета живота, емоционалних и социјалних потреба деце оболеле од рака, као и њихових породица.
Последње процене Међународне агенције за истраживање рака из 2022. године показују да је код више од 275.000 деце регистрован неки облик малигне болести, а да је више од 105.000 деце умрло исте године од рака. У свету ће се према истим проценама до 2050. године регистровати 285.000 нових случајева малигних болести код деце, а 110.000 деце ће умрети од рака ако се не уложе додатна улагања у побољшање приступа здравственим услугама или лечењу рака у детињству.
На основу постојеће организације и начина функционисања здравственог система у области педијатријске онкологије глобално, готово 45% деце неће бити дијагностиковано, а чак 84,1% ове деце потиче из неразвијених и средње развијених земаља. Свеобухватним интервенцијама могло би да се избегне више десетина хиљада смртних случајева код деце оболеле од рака до 2050. године.
У Србији рак код деце и адолесцената чини између 0,8 и 1,1% свих новооболелих особа у структури оболевања од свих малигних болести. Сваке године у Србији се региструје у просеку око 370 деце, оба пола између 0 и 19 година, са неком врстом малигнитета. Као и у већини земаља у развоју, и у Србији је готово две трећине новооболеле деце (67,5%) узраста до 15 година.Четири групе болести, леукемије, тумори мозга, тумори коштано-зглобног система и лимфоми, чине најчешће малигне болести у детињству. Ове четири групе малигних обољења чине више од две трећине (72,1%) свих малигнитета у детињству.
У просеку сваке године 40 деце старости од 0 до 19 година изгуби битку са овом болести. Најчешћи узрок смрти у детињству у Србији су тумори мозга, леукемије, тумори коштано-зглобног система и лимфоми. У структури умирања од свих малигних болести мање од две трећине умрле деце (64,3%) је било у узрасту до 15 година. Најчешћи разлог смртног исхода код деце у узрасту до 15 година су тумори мозга и леукемије, док су у узрасту од 15 до 19 година, у структури умирања, најчешћи узрок смрти од малигнитета тумори коштано-зглобног система и леукемије.
Најчешћи малигни тумори код деце у нашем округу су акутне леукемије и линфоми, затим малигне болести локализоване на мозгу, костима, меким ткивима, бубрезима, полним органима и жлездама.
Успех лечења и стопа преживљавања деце оболеле од рака зависи од региона и степена економске развијености. У високоразвијеним земљама света стопа преживљавања износи 80%, али у појединим деловима света који имају слабије развијене ресурсе износи свега 20%.
Тим поводом су Светска здравствена организација и Међународно удружење за борбу против рака поставили циљ да се до 2030. године постигне елиминација бола и патње код деце која се боре против рака и да се преживљавање деце са било којом дијагнозом рака у свету повећа на 60%.
У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака код деце у континуитету се спроводе бројне кампање које имају за циљ покретање шире друштвене заједнице, кроз заједничке акције усмерене на рану дијагностику рака, на одговарајући медицински третман и лечење, као и на бољу доступност одговарајућих лекова. Све ово ће омогућити да се удвоструче стопе излечења и спаси милион дечјих живота током следећих десет година.
