Српска православна црква и њени верници данас обележавају Сабор Светог Јована Крститеља – Јовањдан, празник посвећен светитељу и пророку који је крстио Исуса Христа у реци Јордан.
Свети Јован је у српском народу веома поштован светац, проповедник и пророк који је крстио Христа и имао значајну улогу у историји хришћанства.
Од Бога измољено дете чије је рођење најавио анђео Божији, Свети Јован младост је провео у Јорданској пустињи, као испосник.
Стасавши телесно и духовно, у тридесетој години је, по вољи Божјој, почео да окупља велики број ученика које је учио посту и молитви, позивајући народ на покајање.
Изузетне моралне чистоте, од Бога је добио дар да може крштавати и ослобађати људе њихових грехова.
Строг и праведан, потом је започео проповедање доласка Месије, сина Божјег.
Предање га назива Претечом и једини је од пророка коме је било дато да може руком да покаже Онога чији је долазак пророковао.
Прославља се неколико пута годишње, али најчешће данас, као крсна слава. Процењује се да је Свети Јован по броју оних који га славе на трећем месту међу Србима.
У народу постоји обичај да се људи на Јовањдан братиме и куме, јер се Свети Јован сматра узором карактера и поштења.
Према веровањима, жене данас никако не треба да дирају плетиво, маказе ни игле.
На празник верници не би требало да у руке узимају нож, у знак сећања на страдање Јованово, нити да једу и пију било шта што је црвене боје, јер та боја симболизује невино проливену светитељеву крв. Деци се такође на овај дан не даје ништа што је црвене боје.
