Мештани села Врело годинама немају аутобуски превоз до Алексинца и Ниша, а ђаци немају трајно решен проблем превоза до школе у Миљковцу. Забринути су становници и да ће остати без сеоске школе ако она до септембра не буде реновирана. Верују да би то значило и гашење још једног села у Србији, које више нема ни Дом културе, продавницу, оптички интернет, нити решен статус водовода.
Пре пет година укинут је јавни превоз у Врелу, а становници су пре две године “претили” да ће бојкотовати изборе ако им надлежни не реше тај проблем.
Ипак, трајног решења и даље нема, а једно што житељи добијају су писана и усмена обећања, као и привремена решења. Тако је за ову школску годину обезбеђен превоз за ђаке, али тек децембра.
До тада, родитељи су три месеца децу возили до школе и назад о свом трошку и сналазили се како умеју. Када су се некако изборили за превоз, опет је било тешкоћа – јануара, превоз је опет био стопиран.
Да ли неко може да замисли децу која чекају на минус 7 степени у 7:30 изјутра на стајалишту, а да нико појма нема о томе да је превоз стопиран, иако је било обећано да је решено до краја године – жали се читалац.
Тврди да нико од надлежних није упозорио да ће превоз из неког разлога престати да функционише, већ је, добром вољом, то саопштио возач комбија.
Родитељи су опет почели да се боре за превоз, да позивају директора и председника Општине Алексинац. Изборили су се опет, али им је речено да ће превоза за ђаке бити само до краја фебруара. Касније су добили гаранцију да ће га, ипак, бити до краја школске године, па више, кажу, не знају у шта и коме да верују.
Дакле, председник Општине је обећао да је превоз решен до краја године, а прекинули су после месец дана и да није било моје интервенције, деца би остала опет на улици. Председник ми је усмено, у телефонском разговору, рекао да ће превоз бити некако решен до краја године, али да ли ми више треба да верујемо у таква усмена обећања – пита мештанин Војкан Јовановић.
Председник Општине Алексинац Далибор Раичевић је новинарима Јужних вести, у вези са овим проблемима, кратко одговорио да је “превоз ученика из Врела до школе у Миљковцу организован за школску 2024/25 годину”.
Осим трајног решења проблема са превозом, они траже и санацију школе, јер им је речено да ће она бити затворена за ђаке ако до септембра не буде реновирана. До недавно, ђаци су се школовали у приватним кућама, наводи Јовановић, док родитељи нису реновирали једну учионицу.
Деца су годинама, у ово савремено доба, ишла по приватним кућама и тако је од лепе школе у селу неко нашу децу вратио у ратно доба и школовање ван школе. Мојим енормним залагањем, покренут је програм обнове учионице и деца су се вратила у школске клупе у Врелу. Завршетак смо прославили са радницима, представницима Општине и инспектором за школство. Речено нам је тада да је све у реду и да школа може да настави да ради, а да ће ускоро да крене њена рестаурација, јер су пројекти готови. Пројекти стоје у фиоци – прича он.
Забринут је он, забринути су и други становници јер верују да би гашење школе значило и гашење села. Немају, кажу, више ни Дом културе јер се срушио, немају решен статус водовода, оптички интернет, продавницу, газе блато и истичу да се осећају као да су остали у 15. веку.
Ми, млади, али опет довољно стари да будемо родитељи, јако смо љути на све вас који седите у удобним фотељама, док ми мучимо муку за свој опстанак у ово модерно доба, када се људи спремају да прескоче Месец и слете на Марс. Ми смо љути и некако живимо са тим, али наша деца, децу вам нећемо дати! Борићемо се за светлију будућност наше деце. Деца су све што нам је остало – поручују надлежнима.
У штрајку су до испуњења захтева, а захтеви су трајно решење проблема превоза деце на релацији Врело – Миљковац, решење статуса школе у Врелу (завршетак грађевинских радова, решавање имовинско-правних проблема и легализација објекта), као и да ОШ “Лела Поповић” да писано мишљење у вези са организовањем превоза ђака.
